Vrste joge

image

Koja vrsta joge vam najviše odgovara? Niste znali ni kakve sve vrste joge postoje, po čemu se razlikuju, kako bilo koji pristup može da nam pomogne u ovom svetu ubrzanog tempa, uzburkanih misli i neostvarenih emocija. Joga koju vecina ljudi danas poznaje zove se Ha-Tha joga i sastoji se od položaja (asana) i vežbi u pokretu koje su uskladjene sa disanjem, kao i vežbi disanja (pranajama) koje se uglavnom izvode u sedecem položaju. Joga razlikuje pet osnovnih energija koje upravljaju različitim aktivnostima tela. Praktikovanjem Hatha joge postiže se njihovo uskladivanje, a to se pozitivno odražava i na psihičko stanje aspiranta. Kada neuskladjenost energija u telu duže opstaje, covek nema snage da usredsredjeno i staloženo obavlja životne zadatke, oseca se "razbijeno", a energije u njegovom suptilnom telu takodje su neuskladjene. Pre ili kasnije, ova neravnoteža se odražava i na fizičko telo. Svakako da razloge za nastanak energetskog disbalansa treba tražiti mnogo dublje, u samoj psihi pojedinca, njegovom karakteru, ali to je u domenu drugih vrsta joge. Postoje primeri koji dokazuju suptilnu povezanost izmedu stanja svesti i energija koje vladaju u nama i svakodnevnih životnih situacija. Vežbajuci jogu mnogi su uspeli da reše neke životne probleme, iako se nisu njima bavili na drugačiji nacin od do tada poznatih pokušaja da nešto promene. Jednostavnim vežbanjem doveli su energije u skladan odnos, oslobadjajuci se unutrašnjih frustracija i potisnutih impresija, uskracujuci "hranu" koja je održavala u životu negativne unutrašnje programe. Odjednom su se "otvorile" šanse na materijalnom i finansijskom planu, uskladili se emotivni odnosi, ostvarila se poznanstva sa pravim ljudima (onakvim kakvim ih opisuje Radjard Kipling u poemi 'Ako'). Praktikovanjem joge prikupljaju se razbijene energije u telu i vraca se sposobnost usredsredjivanja, pažnja više nije raspršena, postiže se unutrašnji mir, jača sposobnost uvida, razlučivanja istine od neistine i prepoznavanja suštine pojavnosti stvari u životu. Redovnim vežbanjem joge na neobjašnjiv način nestaje "glad" prema nekim stvarima koje konzumiramo da bismo popunili "praznine" koje se poput dubokih jama nalaze u nama. Postiže se stanje svesti u jogi poznato kao santoša - ispunjenost, samodovoljnost. To se odnosi ne samo na fizički osecaj gladi, vec i na emotivni i psihički. Joga nam nudi šansu da nenasilnim putem menjamo navike, tj. one gube svoju magnetičnu i gravitacionu moc, jer se mi menjamo. Dolazi do postepene razgradnje ustaljenih navika i modela ponašanja, razmišljanja i osecanja, koje nas onemogucavaju da sagledamo celovitost života. Približavamo se sebi, svom pravom Sopstvu. Telo je kočija, čula su konji, razum su uzde, inteligencija je kočijaš i Sopstvo je putnik - stara je izreka Upanišada. (Katha-Upanišad veoma lepo opisuje svrhu joge). Put Hatha joge, fizičke joge, u bogatom filozofsko-praktičnom sistemu drevne Indije služi kao solidna osnova za duhovni razvoj.

image

Druga vrsta joge je tzv. Gjana ili Djnana Joga - joga razlučivanja i uvida. Spoznavanjem sopstvene prirode putem razmišljanja i kontemplacije i razlučivanjem istine od neistine, nastoji se da se dosegne sama suština i svrha postojanja. Poznati predstavnici ove vrste joge su veliki mislioci savremene Indije: šri Ramana Maharši, šri Nisargadatta Maharad i Djidu Krišnamurti. Ovaj vid prakse zahteva duboko iskustvo života i iznad svega - čisto srce. Upuštati se u ovu vrstu kontemplacije bez prethodne pripreme može biti opasno po duhovni razvoj aspiranta. Sagledavanje, recimo, prolaznosti svega u životu, može odvesti pojedinca u osecanje besmisla, apatičnost i depresiju. On nema sposobnost sagledavanja svoje sebičnosti. Takva praksa, umesto da ga otvara prema svetu i ljudima, čini ga u stvari, sve više introvertnim. Spoznaja je fragmentarna i nije "legla" na plodno tlo. Krajnji cilj Gjana joge jeste sagledavanje jedinstva sa svim ljudima i stvarima u životu, iz kojeg nastaje beskrajna ljubav - karuna. Budisti Mahajana ističu neophodnost razvijanja ljubavi i saosecanja - karune uporedo sa razvijanjem mudrosti - pradne. Veliki budisticki mislilac Nagarduna, koji je živeo u drugom ili trecem veku u Indiji, svojim Pradnaparamitra sutrama koje su mu, prema legendi, razotkrile Nage - mistični red jogija, izvršio je snažan uticaj na filozofiju Budizma.

image

Karma joga se prvi put pominje i opisuje u Bhagavad Giti. To je joga u akciji. Karma je svaka uslovljena akcija, dobra ili loša, koja ima motiv i traži neki rezultat. Karma joga podrazumeva nesebičan rad i aktivnost koji nisu motivisani nikakvom nagradom. Svako od nas traži odredjeno priznanje i naknadu za uloženi rad, ali to nije u duhu Karma joge. To ne znači da treba dozvoliti da drugi nezasluženo koriste našu energiju, jer to nije dobro za njihov, a ni za naš duhovni razvoj, ali ako "adekvatna" nagrada izostane, to treba mirno prihvatiti, u suprotnom, sve više cemo se uplitati u slicne situacije i doživljavati "nepravdu", ne shvatajuci da je karma sa kojom se suočavamo sastavni deo našeg karaktera i da je možemo poništiti jedino prihvatanjem i razumevanjem razloga zbog kojih nam se neke stvari dešavaju u životu, kako ne bismo bili zatečeni, jer kada smo povredjeni, teško je zaustaviti inerciju osecanja i ozlojedenosti, a još gore je potiskivati, najbolje je na vreme razvijati pomirljiv stav i budnost, dobrodušnost i spontanost u svakoj akciji, koliko je to moguce, sve dok nam to ne predje u naviku. Tako cemo se postepeno oslobadjati negativnih programa koji privlače neprijatne situacije, namenjene da isprave naše pogrešno izgradjene stavove. Podsecanje na istinu da je sve ono što nam se dešava u životu najbolje za nas i našu dušu (ali često ne i za naš ego) i primenjivanje tog uvida u svakodnevnim životnim situacijama jeste stav Karma joge. Ideal Karma joge iskazuje se kroz živote taoističkih, canističkih i zen-budističkih učitelja. Kada u sebi razvijemo unutrašnji stav da svakodnevne poslove obavljamo bez namernog napora ili svrsishodnosti to taoisti nazivaju Wu-Wei (ne-delanje). Veliki umetnici, slikari, arhitekte i vajari drevne Indije cesto nisu potpisivali svoja dela i ostajali su anonimni. Nisu se vezivali za svoja velika dela i talente, niti tražili priznanja, nisu bili gordi, vec su uživali u kreativnom radu ne doživljavajuci sebe kao nekoga ko radi, vec nekoga kroz koga se dela.

image

Bhakti joga je joga predanosti Bogu. Išvara pranidhana - prepuštanje božjoj volji - Neka bude božja volja. Ovo je najzahtevniji oblik joge, u kome nema mesta za rezervisanost bilo kakve prirode. Realizovani Bhakta (posvecenik Bhakti joge), vidi božansko u svemu, prepoznaje lepotu Boga svuda oko sebe. U njemu gori ljubav prema svima i svemu, obuzet je blaženstvom. To stanje svesti zove se Madhura - božanska slatkoca. Bhakte nastoje da delaju, osecaju i razmišljaju održavajuci sve vreme svesnost o Bogu. Znaju i osecaju da su samo zahvaljujuci Bogu u stanju da osecaju, misle i rade. Ovo konstantno podsecanje umanjuje stisak ega i ograničenja koja iz toga nastaju. Bhakta prihvata sve što mu se dešava u životu kao božju milost i mogucnost da pročisti dušu i tako se približi Bogu. Ljudi jakih emocija jesu potencijalne bhakte. Emocije hrane i podstiču svaku misao i akciju. Kada su razbijene - one su slabe, ali kada su usmerene - postaju izuzetno mocne. Kada se usmeravaju ka božanskom principu - emocije prerastaju u devociju. Psihološki gledano, Bhakti joga je izvanredan metod pomocu kojeg se uravnotežava preterana rigidnost i vezanost za intelekt. Od velike je pomoci u otklanjanju intelektualne "konstipacije" i mocno sredstvo za oslobadanje i kanalisanje emocija. Danas su ljudi veoma zatvoreni, retko se smeju i slobodno izražavaju osecanja. Emocije se cesto ispoljavaju eksplozivno, nekontrolisano, nekultivisano i destruktivno. Stari tekstovi govore o tome da je u vremenu u kojem živimo - Kali jugi, stalno ponavljanje božjeg imena jedina delotvorna tehnika (sadhana). Kali juga je vreme velikog stresa, konfuzije i uznemirenosti. Svakako da je radi održavanja dobrog zdravlja preporučljivo vežbati Hatha jogu i tehnike disanja, ali svi drugi oblici, kao što su rituali, duge meditacije i slično za populaciju Kali juge suviše su zahtevni. Podsecanje na Boga, razmišljanje o Bogu, pevanje božjeg imena, prepoznavanje božje volje u svemu, postulati su Bhakti joge. Pogrešno razumevanje Bhakti joge vodi u dogmu, koja vrlo brzo prerasta u fanatizam i netoleranciju. Ne treba zaboraviti da rec bhakti potice od sanskritskog korena bhada, što znaci - "obožavati, voleti, služiti".

image

Radža joga, u prevodu kraljevska joga, jeste duhovni put koji vodi do realizacije, kroz disciplinu, samouzdržavanje i beskompromisnu kontrolu uma. Priroda uma (misli se na svesni, podsvesni i nesvesni deo) smatra se preprekom u vidu kružnih formacija (vrittija) poput koncentricnih talasa koji se formiraju kada bacimo kamen u vodu, koja sprecava Svest (Puruša) da se u svoj svojoj blistavosti i čistoci nesmetano manifestuje kroz instrument um-telo (Prakriti). Svakodnevnim vežbanjem (koncentracija, meditacija i samoposmatranje) i razvijanjem unutrašnjeg stava nevezivanja (vairagya) može se postici oslobodenje od patnje (moksha). Put Radža joge opisao je pre oko 2500 hiljade godina svetac i mudrac Patandjali u svojim Joga sutrama, uputstvima do sada n eprevazidjenim po mudrosti, jasnoci i konciznosti. Sam naziv ove joge govori o tome koliko je ona zahtevna. Teško se danas u doba Kali juge može naci čovek koji bi bio u stanju da ispoštuje principe Radža joge, a još teže da postigne prosvetljenje.

Pomenuli smo najznačajnije vrste joge. Hatha joga, koja se bavi telom i uskladivanjem energija, neophodna je osnova za dalji duhovni razvoj, ako čovek želi da se svesno krece tim putem. Gjana joga odgovara intelektualnom tipu ličnosti, Bhakti joga emotivnom, Karma joga je najprikladnija za dinamicne i preduzimljive osobe koje ne drži mesto i nemaju strpljenja da meditiraju, Radža joga odgovara misticnom i jasno determinisanom tipu licnosti koji se odlikuje snažnom voljom. Svi u sebi nosimo od svega po malo. Ipak, neka od pomenutih karakteristika dominira, pa u skladu sa tim možemo sebi odrediti najprikladniji put. Postoje i druge vrste joge, kojima se na odreden način koriste opisane joge. To su: Nada joga - joga koja se bavi usredsredjivanjem na unutrašnji zvuk - Nadu; Krija joga - podrazumeva provlačenje svesti kroz psihicke kanale i energetske centre, sinhronizovano sa dahom i bliska je taoistickim meditacijama; Mantra joga - koristi zvuk kao metod procišcenja uma i oslobadanja od potisnutih impresija (samskare). Mantra je za Bhakte ime Boga; Jantra joga - usredsredjivanjem na misticne dijagrame (geometrijski iskazane kosmičke sile), budimo energije u sebi, proširujemo svest i stapamo se sa kosmičkom svešcu, čije je ustrojstvo iskazano putem Jantre; Kundalini joga nastavak je Hatha joge, jer nastoji da svojim tehnikama otvori energetske centre - čakre, izbalansirane energije preusmeri u središnji energetski kanal - Sušumnu, i individualnu svest rastvori u apsolutnoj svesti. Hatha, Krija, Mantra, Jantra i Kundalini joga ulaze u sastav veoma sveobuhvatnog i bogatog sistema - Tantra joge.

Dragan Lončar - učitelj joge - www.vidyayoga.net

Back To Top