JOGA

image

Reč Joga nastala je od sanskritskog korena "Judž", što znaci "ujediniti", biti sjedinjen sa samim Sobom, postići dinamičku harmoniju u sebi - što dovodi do unutrašnjeg spokojstva. Joga je jedan od 6 ortodoksnih sistema indijske filozofije. Za razliku od mnogih filozofskih sistema, koji se bave uglavnom misaonim istraživanjem čoveka, života i sveta, joga sistem stavlja naglasak na praktične telesne i psihičke vežbe, u cilju razvoja svih potencijala pojedinca. Joga podrazumeva upotrebu tehnika: fizičkih položaja (Joga Asana), vežbi kontrole prane (energije) putem disanja (Pranajama), relaksaciono-meditativnih vežbi (Pratjahara), koncentracije (Dharana), meditacije (Djana) i samorealizacije (Samadhi). Joga predlaže usvajanje vrednosnog sistema (Jama, Nijama) koji kreira životnu filozofiju iz koje proizilazi novi razvojni životni stil. Znanja o joga metodu, koja se nalaze u Vedama, Upanišadama i drugim izvornim spisima uobličio je i sistematizovao Patandjali u legendarnom spisu Joga sutre. Iako je joga nastala kao praktična duhovna disciplina namenjena samorealizaciji, zbog svog holističkog pristupa poslednjih decenija, joga je afirmisana (prvenstveno na Zapadu), kao preventivna, terapeutska i antistresna metoda vežbanja. Navešcemo deset razloga za joga vezbanje. Ovu listu zasnovanu na kliničkim ispitivanjima timova lekara, koji su se bavili profilaktičkim i terapeutskim vrednostima joge, sastavila je i objavila verovatno do sada najznačajnija asocijacija učitelja joge u svetu, Joga Alijansa.

1. Joga oslobadja od stresa: Joga oslobada fizičkih posledica stresa koji se nataložio u telu: putem relaksacije i smanjenja nivoa kortizola - hormona stresa. Na to se nadovezuju pozitivni efekti koji se iskazuju smanjivanjem visokog krvnog pritiska i broja otkucaja srca, poboljšavaju se digestivne funkcije i jaca imunološki sistem, smanjuju se simptomi anksioznosti, depresije, vrtoglavice, astme, nesanice...
2. Joga smanjuje bol: Ispitivanja su pokazala da joga položaji - asane, kao i meditacija ili njihova kombinacija, smanjuju bol kod obolelih od raka, multipleks skleroze, autoimunih oboljenja, artritisa, bolova u ledima, vratu i kod drugih hronicnih oboljenja.
3. Joga poboljšava disanje: Joga nas uči da pravilno dišemo. Lagano i duboko disanje pospešuje vitalnost i funkciju pluca i olakšava opuštanje.
4. Joga povecava gipkost: Joga daje gipko telo, vecu pokretljivost, uskladenost pokreta i smanjuje bolove u zglobovima.
5. Joga daje snagu: Joga položaji - asane, aktiviraju svaki mišic, od "glave do pete" i na taj nacin, aktivirajuci i duboke, a ne samo spoljne mišice, jačaju celo telo. Takode, joga polozaji smanjuju mišicnu tenziju.
6. Joga reguliše telesnu težinu: Cak i veoma lake vežbe uticu na nivo kortizola u telu, brže se sagoreva višak kalorija i redukuje nagomilani stres što pospešuje smanjenje telesne težine. Joga podstice zdrav nacin ishrane i pomaže u stvaranju zdravih navika i samopouzdanja.
7. Joga pospešuje cirkulaciju: Podstiče cirkulaciju krvi i povecava oksigenizaciju celija u organizmu.
8. Kardiovaskularna poboljšanja: Lake joga vežbe mogu poboljšati kardiovaskularnu kondiciju smanjenjem broja otkucaja srca, povecanjem izdržljivosti, kao i povecanjem nivoa kiseonika koji se joga tehnikama disanja unosi u telo.
9. Joga obezbedjuje bolje držanje tela: Joga popravlja i ispravlja nepravilno držanje tela, dok stojimo, hodamo ili sedimo, što oslobada tenzije i neprijatnosti.
10. Joga razvija osecaj sadašnjeg trenutka: Svesniji smo sebe i onoga šta se dešava u nama, kao i svoje okoline. Na taj nacin joga nas osposobljava da pravilno reagujemo na stresne situacije u životu. O mogucava nam bolju koordinaciju i brzinu reakcija i pospešuje memoriju.


JOGA & STRES

image

U svetu postoje bolnice, sanatorijumi i druge zdravstvene ustanove u kojima se osim alopatskog, primenjuje i lečenje pomocu joge. Primenjuju se fizičke vežbe (asane) kao i razne tehnike disanja (pranayama), relaksacije (pratyahara) i meditacije (dhyana). Doktor Džon Kabat Zin sa medicinskog fakulteta Univerziteta u Masacusetsu u SAD jedan od pionira u primeni joge u terapeutske svrhe, osnivač je programa za relaksaciju i redukciju stresa. Na njegovoj klinici koja radi više od 20 godina lečeno je nekoliko hiljada osoba sa raznim zdravstvenim problemima, od migrene, pa do ozbiljih srčanih oboljenja, side i raka. Kolege doktora Zina priznaju da su pacijente kojima nisu mogli da pomognu upucivali u njegovu kliniku.
Dr Kabat Zin smatra da joga tehnike ne mogu zameniti alopatsko lečenje vec da treba da budu njegov sastavni, vitalni deo. Pristup lečenju je holisticki i obuhvata osvešcivanje životnih stavova i nacina razmišljanja, upoznavanje sa efektima koje odredeni mentalni i emotivni koncepti proizvode u životu, kao i psihološku podršku koju pacijent dobija u grupnom radu. Meditacijom se razvija svesnost o telu i spontanom prirodnom disanju (vipasana) a praktikuje se i meditacija u pokretu, tj. osvešcivanje tela, osecaja i misli u toku kretanja. Naglasak kod ovih tehnika je na senzacijama koje osecamo u telu, bez dodatnih vizualizacija. Razvija se sposobnost nepristrasnog posmatranja - u jogi poznati stav nepristrasnog posmatraca, nemog svedoka (drashta). U lečenju se primenjuju statične i dinamične fizičke vežbe (asane). Dinamične vežbe se izvode lagano, meko, meditativno i sva pažnja je usmerena na svesnost pokreta, disanja i telesnih senzacija. Dr Kabat Zin naglašava važnost jednostavnih joga vežbi navodeci da mnogi pacijenti tek nakon fizičkih vežbi uspevaju da postignu dublji nivo relaksacije.


Joga kao prirodan način oslobadjanja od napetosti

image

Kada govorimo o grču mislimo ne samo na onaj vidljivi, jasno prepoznatljiv grč u fizičkom telu vec pre svega, na nevidljive grčeve, sputanosti i blokade - u jogičkoj filozofiji poznate kao grantije, koji zahvataju delove emotivnog, mentalnog i psihičkog bica. Blokade kojih se nesvesno držimo (bolje rečeno – one drže nas), onemogucavaju nas da pustimo da stvari teku svojim tokom. Postavlja se pitanje šta nas sprečava da popustimo te uzde i razvežemo unutrašnje čvorove koji su se isprečili izmedu nas i slobodnog i nesputanog načina života. Strahovi nas sprečavaju da proširimo percepciju, granice svojih vidika, da steknemo unutrašnje znanje, mudrost i sposobnost samosagledavanja u svakodnevnom životu. Oni nas sputavaju i onemogucavaju da se oslobodimo starih navika i načina razmišljanja, blokiraju nas da sagledamo i budemo okupani božanskom svetlošcu u kojoj jedan deo našeg bica prebiva od prapočetka, iščekujuci nas sa neizmernim strpljenjem kroz eone vremena. Na nastanak strahova najviše utiču uslovi odrastanja i vaspitanje u primarnoj porodici. Posebno je važan period do četvrte godine života kada se stvara neprocenjivo vredno osecanje sigurnosti – osecanje utočišta i vera u "viši zakon", tj. da stvari treba pustiti da idu svojim tokom. Kada nam tokom života na mentalnom nivou sve postane jasno i kada donesemo odluku da u sebi nešto promenimo u našem umu se automatski jave pitanja: "šta ce se desiti?" ili "Gde ce me to odvesti?". Ova pitanja doprinose da se istog trenutka blokira proces opuštanja i prepuštanja životnom toku. Na taj nacin je naš život uslovljen od najranijeg detinjstva i često ostatak života provodimo u ispravljanju pogrešnih emotivnih stavova. Nedostatak emotivne sigurnosti i topline izostale u najranijem detinjstvu se kasnije nadoknaduje traganjem za sigurnošcu u spoljašnjem svetu, pa jaca egocentričnost i želju da se po bilo koju cenu osecamo dobro i činimo samo ono što nam se svida. Nedostatak topline koja izgraduje unutrašnju sigurnost, kod deteta rada osecaj da nešto nije kako treba i da u svemu nešto nedostaje. Sa tim osecajem nedostatka dete ce nastaviti da živi. Upravo tu i nastaje jedna od najvecih blokada - nesposobnost da se opustimo i dozvolimo da stvari teku same od sebe. Ona se ne može otkloniti samo osvešcivanjem vec uz pomoc odredenih tehnika. Praksa je pokazala da jogičke tehnike duboke relaksacije kao što su joga nidra ili neke tehnike meditacije, mogu da nas oslobode mnogih strahova i inhibicija. Navika da potiskujemo osecanja i težnja da ih "sečemo", manifestuju se na tri područja na telu: a) vrat i glava b) predeo dijafragme c) predeo donjeg abdomena. U jogi su poznate posebne vežbe tzv. bandhe ciji je cilj otklanjanja grčeva i blokada. Djalandhara Bandha je kontrakcija vrata - utice na racionalni i osecajni deo licnosti i dovodi ih u sklad. Udijana Bandha je kontrakcija mišica gornjeg abdomena - ona nam pomaže da "prizemljimo" osecanja. Mul Bandha - tretira donji abdomen, tačnije genitalni deo, ima za cilj osvešcivanje emotivnog i instinktivnog dela bica. Ove tri vežbe imaju za cilj da "razvežu" psihičke cvorove, tzv. grantije. Oni se nalaze u odredenim energetskim centrima u telu, tzv. čakrama i tesno su povezani sa njihovom psihofiziologijom. Blokada u prvom cvoru - tzv. Brahma granthi dovodi do blokade energije i kreativnosti. Osecamo se bezvoljno, depresivno, letargicno i bez energije. Druga blokada je u tzv. Višnu granthiju. Stvara osecanje emotivne zavisnosti, sputanosti i vezanosti. Treci čvor - Rudra granthi ukazuje na vezanost za ego-identitet za ono "Ja" koje je u nama i koje nas onemogucava da ustupimo mesto intuitivnom, sveobuhvatnijem i sveprožimajucem božanskom delu postojanja. Intenzitet zgrčenosti je najuocljiviji u trenucima kada smo izloženi životnim promenama. Vežbanjem joge ulazimo u stanje duboke opuštenosti koju prati osecaj rasterecenosti i lakoce, što nas neprimetno odvaja od poznatog stanja zgrčenosti na koje smo navikli. Dešava se da usled straha ponovo pocnemo da se grcimo na suptilnom nivou. Tada treba ispratiti ceo taj proces sa pažnjom i svesnošcu, «ploveci» na blagim i prijatnim talasima relaksacije a ne na brzacima strepnji koje treba sprovesti da napuste dubine iz kojih proisticu. Mentalni stavovi i predrasude nisu samo puke misli i ideje, u njihovoj pozadini deluju energije koje mogu biti sputavajuce ili kreativne. Intelektualno sagledavanje problema nije dovoljno s obzirom na to da postoji inercija u osecanjima koja je trasirana dugi niz godina. Jogicka praksa tu i pocinje. Ona treba da nas nauci da se opustimo dovoljno duboko a zatim se pažljivo i svesno spustimo do nivoa gde se grc ucaurio i tako ga oslobodimo sa dna podsvesnog uma, kako bi poput mehurica isplovio na svesni deo bica. Citav proces podseca na zatezanje luka: možemo ga zategnuti ali sve dok ne popusti grc u prstima strela nece biti otpuštena. Ako ste u stanju da otpustite grc u prstima strela ce odleteti. Potreban je voljni napor da se prsti oslobode grca ali o svemu ovome mora postojati svesnost. Svesnost je najvažniji cinilac. Luk možemo zatezati i opuštati dokle god želimo, ali bez saznanja, svesnosti o tome šta se dešava, to su samo fizicki pokreti. Kada se jednom sagledaju i shvate, doprinece da postanete svesni iskustva koje prati opuštanje od zgrcenosti. Tenzije i grcevi su posejani i blokiraju nas na mnogim nivoima postojanja. Joga nam svojim tehnikama pomaže da ih osvestimo, a zatim i da ih se oslobodimo.

Gornji tekstovi preuzeti sa www.vidyayoga.net

Back To Top